iZanimljivosti

Običaj poznat pod imenom „čaupadi“ već vekovima je na snazi u zapadnim delovima Nepala. Prema tom običaju, žene koje imaju menstruaciju ili su se nedavno porodile ne smeju da imaju bilo kakav kontakt sa muškarcima niti da učestvuju u uobičajenim porodičnim aktivnostima. Prisustvovanje verskim obredima takođe je zabranjeno.

Iako mnogi smatraju da izolacija vodi u depresiju pa čak i navodi žene na samoubistvo, „čaupadi“ se i dalje primenjuje bez izuzetka. Tako je trinaestogodišnja Sarashvati Bisvokarma zbog menstruacije bila primorana na nedelju dana u šupi.

- Ovde moram da provedem još jednu noć. Nije mi prijatno. Prve večeri sam bila veoma usamljena i uplašena – rekla je devojčica, sedeći na slamnatoj prostirci u svom mračnom skrovištu. Ovo je prvi put da je Sarashvati bila proterana u šupu koja je jedva dovoljno velika da se u njoj legne.

- Nije mi dozvoljeno da ulazim u kuću. Ne smem da se kupam niti da jedem meso i mlečne proizvode. Kada sam gladna, majka me pozove na vrata šupe i doda mi hranu – objasnila je devojčica.

Sedamnaestogodišnja Čandrakala Nepali deli sudbinu svoje mlađe sunarodnice. Iako je kao najstarije dete zadužena za brigu o mlađoj braći i sestrama, ona svakog meseca po sedam dana uopšte ne sme da ih viđa. „Iz šupe smem da izađem samo kada skupljam drva za ogrev. Plašim se kada sam unutra. Ima insekata a plašim se da bi mogla da uđe i neka zmija“, kaže Čandrakala.

Ništa drugačije se ne ponaša ni tridesetogodišnja Pašupati Kuvar, koja tvrdi da će običaj preneti i na svoje ćerke. „Neki misle da je to pogrešno, ali ako to ne učinim, moj bog će biti ljut“, rekla je ona.

U januaru prošle godine dve žene su nađene mrtve u šupi, nakon što je temperatura pala ispod nule. Zabeležen je i slučaj petnaestogodišnje devojčice koja je umrla od dijareje za vreme izolacije.

Ministarstvo obrazovanja Nepala nada se da će podići svest o higijeni u toj zemlji. Zahvaljujući kampanjama humanitarnih organizacija kao što je UNICEF, situacija se polako popravlja, pa sada pojedine žene umesto u šupi borave u posebnoj prostoriji koja se nalazi u sklopu kuće.

Od tajnih policija u Južnoj Americi, do američkog Gvantanamo Beja, dokazano je da je mučenje rasprostranjeno i u upotrebi u svim državama. Izdvojeno je deset najokrutnijih metoda koje se i danas koriste.

Sprava za čupanje noktiju
Iako je ova sprava poslednji put upotrebljena u ratu u Vijetnamu, postoje dokazi za korišćenje sprave za čupanje noktiju i u skorijoj prošlosti. Iranska tajna policija SAVAK koristila je ovu spravu kao način za dobijanje informacija ili kao vid kažnjavanja. Kako bi mučenje bilo još bolnije, mučitelji su znali zagrejati spravu kako bi usput spaljivali prste.

Vodeni sto
Mučenje spravom koja se označava kao vodeni sto korišćeno je u prekolonijalnim vremenima, ali i danas. Sto je napravljen isključivo za te svrhe i mučenje ovom metodom je izuzetno bolno. Dok je čovek položen na sto, polivaju ga vodom, a pritom se on ne može pomeriti. Ovaj vid mučenja ostavlja trajne posledice po fizičko zdravlje, a često i po psihičko zbog konstantnog osećaja davljenja. Amerikanci su vešali Japance koji su koristili vodeni sto za vreme Drugog svetskog rata. Međutim i CIA je koristila ovu metodu nad vođama Al-Kaide.

Telefon Taker
Telefon Taker izmislio je fizičar u državnom zatvoru Taker u Arkansasu ’60-ih. Žicom je povezivan nožni prst zatvorenika i njegove genitalije, zatim su preko te žice puštani elektrošokovi. Bol je bio prejak i u većini slučajeva organi su otkazivali, a vrlo često bi dovodio čoveka do ludila. Metoda mučenja je korišćena nad članovima Vietkonga u Vijetnamskom ratu.

Omamljivač
Omamljivač je uređaj za mučenje u kategoriji uređaja za elektrošokove. Koristi se kako bi se onemogućili dobrovoljni pokreti mišića i onesposobila žrtva. Koriste ga i policajci širom sveta, ali je omamljivač zloupotrebljivan više nego ijedno drugo oružje.

Bič „Mačka sa devet repova“
Ovaj poznati uređaj je primitivan i lako se pravi. Delovi bodljikave žice se spajaju u veliki bič koji cepa kožu kada se njime udara o telo. Danas ga koriste Barbuda, Barbados i Trinidad i Tobago iako je zabranjen međunarodnim pravom.

Stub srama
Metoda mučenja stavljanjem zatvorenika na stub srama korišćena je vekovima. Čak su i sitni lopovi stavljani na stub srama gde bi danima bili u neugodnom položaju, jer im je glava bila zaglavljena imeđu dve daske, ili bi danima stajali na suncu i kiši. Obično je korišćen da se osoba ponizi, ali je to imalo mnogo veće fizičke posledice.

„Picana“
„Picana“ je izmišljena 1930. godine, a predstavlja krevet od električnih mreža koje su puštane u pogon kada bi zatvorenik legao na krevet. Picana se koristi i danas i vrlo retko se o tome priča. Čile je zemlja sa najviše slučajeva smrti korišćenjem ove metode. Obdukcijom je utvrđeno da je jedan po jedan organ otkazivao.

Žigosanje
Ovaj vid mučenja je prvobitno korišćen i izmišljen za obeležavanje životinja u stadima. Međutim, već vekovima se žigosanje koristi i za mučenje ljudi. Ono bi trebalo da ih osramoti i nanese nepopravljivu štetu njihovom licu ili telu. U modernom vremenu žigošu se prostitutke, a najnoviji zabeležen slučaj je žigosanje 30 prostitutki u Maleziji 2011. godine, kada je javnost ostala šokirana slikama žigosanih žena.

Štap elektrošokova
Štap koji ima sposobnost da vam oduzme mišiće je srodnik omamljivača, samo je primitivnije napravljen, a dosetljivi mučitelji ga vrlo često zabijaju u ljudima anus i uzrokuju nepodnošljiv bol.

Obrnuto vezivanje
Ovaj metod mučenja je izuzetno bolan jer je spor i uzrokuje neverovatan bol. Žrtvine ruke su vezane iza leđa, nagnut je za 60 stepeni napred, a vezan je konopcem za zglob ruku i neku šipku koja ga samo održava. Nakon dužeg perioda ruke jednostavno počnu da odumiru i da se odvajaju od tela što tera žrtvu da neprestano gubi svest. Verovatno tada ljudi i žele da izgube svest.